Profesionalne bolesti koje se razvijaju godinama – koje su najčešće?

Profesionalne bolesti ne nastaju preko noći. One se razvijaju tokom godina, kroz ponavljanje istih pokreta, dug boravak u nepovoljnim uslovima, izloženost prašini, buci, hemikalijama, visokim temperaturama, vibracijama ili drugim rizicima koji prate određene poslove. Zbog toga je važno da se o njima govori na vreme, jer prve tegobe obično deluju bezazleno, dok posledice kasnije zahtevaju ozbiljno lečenje, promenu radnog mesta ili potpuno ograničenje za rad.

Među najrasprostranjenijim razlozima za nastanak profesionalnih bolesti nalazi se i to što veliki broj zaposlenih ne poštuje pravila bezbednosti na radu i ne koristi odgovarajuću zaštitnu opremu. Lična zaštitna oprema, odnosno LZO oprema, obavezna je kada radno mesto nosi rizike koji ne mogu da se uklone organizacijom rada ili tehničkim merama zaštite. Oprema poput one dostupne na sajtu Safety Shop služi za zaštitu vida, sluha, disajnih organa, ruku, tela i stopala, dok pravilan izbor zavisi od vrste posla, radnog okruženja i konkretnih opasnosti kojima je radnik izložen.

U nastavku ćemo vam predstaviti koji rizici na radnom mestu vremenom dovode do zdravstvenih problema, koje se profesionalne bolesti najviše javljaju kod radnika u različitim delatnostima i zbog čega poštovanje pravila bezbednosti na radu ima direktan uticaj na zdravlje.

Bolesti disajnih organa zbog prašine, gasova i isparenja

Radnici koji duže vreme udišu prašinu, dim, gasove, paru i hemijska isparenja imaju povećan rizik od bolesti disajnih organa. Najveći problem nastaje kada se zaštita disajnih puteva ne koristi pravilno ili se bira maska koja ne odgovara vrsti opasnosti na radnom mestu.

U građevini, metalnoj industriji, farbarskim poslovima, proizvodnji, zavarivanju, obradi drveta i radu sa hemikalijama disajni organi su izloženi opterećenju tokom svakog radnog dana. Posledice se razvijaju postepeno, pa radnik tek kasnije primećuje kašalj, otežano disanje, stezanje u grudima ili smanjenu izdržljivost pri naporu.

Najčešće bolesti disajnih organa na radu

Profesionalna astma nastaje kada određene materije iz radnog okruženja izazovu suženje disajnih puteva. Tegobe se pojačavaju tokom rada, posebno pri kontaktu sa prašinom, hemikalijama, bojama, lakovima, smolama ili sredstvima za čišćenje.

Hronični bronhitis javlja se kod radnika koji su duže vreme izloženi dimu, gasovima i iritantnim česticama. Kašalj, sekret i otežano disanje postaju sve izraženiji, naročito kod poslova u zatvorenim, slabo provetrenim prostorima.

Pneumokonioze su bolesti pluća povezane sa udisanjem mineralne prašine. Najrizičniji su poslovi gde ima cementne, kamene, metalne, kvarcne ili druge sitne prašine koja ulazi duboko u pluća.

Koji poslovi nose najveći rizik?

Veći rizik postoji kod radnika koji se bave:

• sečenjem, brušenjem i šmirglanjem materijala
• zavarivanjem i obradom metala
• radom sa bojama, lakovima i rastvaračima
• radom u proizvodnim pogonima
• radom u građevini
• obradom drveta
• čišćenjem industrijskih prostora
• rukovanjem hemikalijama

Za zaštitu disajnih organa koriste se

• filtrirajuće maske za prašinu
• polumaske sa odgovarajućim filterima
• maske za gasove, paru i čestice
• filteri za hemikalije, boje, lakove i rastvarače
• zaštitne maske za zavarivanje sa dodatnom zaštitom disanja kod rizičnih poslova

Maska mora da odgovara vrsti opasnosti. Za prašinu se koristi jedan tip zaštite, za hemijska isparenja drugi, a za kombinovane rizike potrebni su odgovarajući kombinovani filteri. Loše izabrana maska ne daje potrebnu zaštitu, čak i kada radnik misli da je zaštićen.

Saveti za smanjenje rizika

Radni prostor treba provetravati i koristiti lokalnu ventilaciju gde god postoji izvor prašine ili isparenja. Maska se stavlja pre ulaska u rizičnu zonu, a filteri se menjaju prema uputstvu proizvođača i uslovima rada. Vlažna, oštećena ili prljava zaštitna oprema ne sme da se koristi za ozbiljne rizike.

Oštećenje sluha kod radnika izloženih buci

Dugotrajan rad u buci dovodi do postepenog oštećenja sluha. U početku radnik slabije čuje visoke tonove, zatim teže razume govor u bučnom prostoru, a kasnije dolazi do trajnog gubitka sluha. Oštećenje sluha nastalo zbog buke uglavnom je nepovratno.

Rizik je veći kod radnika koji koriste mašine, pneumatske alate, prese, brusilice, testere, kompresore, agregate i drugu opremu koja proizvodi visok nivo buke. Problem nastaje i kada se zaštita sluha skida zbog komunikacije ili nelagodnosti, jer i kraći periodi bez zaštite tokom smene povećavaju opterećenje sluha.

Kako buka utiče na sluh?

Buka oštećuje osetljive strukture unutrašnjeg uha. Kada se izloženost ponavlja godinama, sluh se ne oporavlja u potpunosti posle smene. Radnik primećuje zujanje u ušima, pritisak u glavi, slabije razumevanje govora i potrebu da pojača televizor, telefon ili radio.

Zujanje u ušima, poznato kao tinitus, jedan je od prvih znakova da je sluh preopterećen. Ignorisanje tog simptoma vodi ka trajnom oštećenju.

Koji poslovi nose najveći rizik?

Posebno su izloženi:

• građevinski radnici
• radnici u proizvodnji
• radnici u metalnoj industriji
• stolari i radnici u obradi drveta
• radnici koji koriste pneumatske čekiće
• rukovaoci mašinama
• radnici pored kompresora, agregata i presa

Za zaštitu sluha koriste se

• čepići za uši
• antifoni
• antifoni za rad sa veoma bučnim mašinama
• zaštita sluha povezana sa šlemom
• komunikacioni antifoni za timski rad u buci

Izbor zavisi od nivoa buke, trajanja izloženosti i potrebe za komunikacijom. Kod jače buke prednost imaju antifoni sa većim stepenom prigušenja. Kod poslova gde radnik mora da čuje upozorenja, koriste se rešenja koja smanjuju štetnu buku, a zadržavaju osnovnu komunikaciju.

Saveti za smanjenje rizika

Zaštita sluha treba da se koristi tokom celog boravka u bučnoj zoni. Mašine treba održavati, jer istrošeni delovi povećavaju buku. Radnike treba raspoređivati tako da izloženost buci ne traje bez prekida tokom cele smene.

Kožne bolesti i alergije nastale tokom rada

Koža je prva linija kontakta sa hemikalijama, uljima, sredstvima za čišćenje, cementom, bojama, lepkovima, rastvaračima i drugim materijama. Kada se zaštita ruku i tela ne koristi, dolazi do iritacija, pucanja kože, ekcema, alergijskih reakcija i opekotina.

Kožne bolesti nastaju postepeno, posebno kod radnika koji svakodnevno dolaze u kontakt sa istim materijama. Crvenilo, svrab, peckanje i suva koža ne treba da se ignorišu, jer dugotrajan kontakt sa iritansima dovodi do ozbiljnijih promena.

Najčešće kožne bolesti povezane sa radom

Kontaktni dermatitis nastaje posle dodira kože sa iritantnim ili alergijskim materijama. Ispoljava se kroz crvenilo, svrab, perutanje, pucanje kože i bolne promene na šakama.

Hemijske opekotine nastaju pri kontaktu sa jakim sredstvima za čišćenje, kiselinama, bazama i industrijskim hemikalijama. One zahtevaju hitnu reakciju i pravilno ispiranje prema uputstvu za konkretnu materiju.

Alergijske reakcije javljaju se kod radnika osetljivih na lateks, smole, boje, lepkove, metale ili određene hemijske sastojke.

Koji poslovi nose najveći rizik?

Veći rizik postoji kod:

• radnika u hemijskoj industriji
• molera i farbara
• radnika u građevini
• radnika koji koriste cement
• radnika u čišćenju
• mehaničara
• radnika u proizvodnji
• zaposlenih koji rukuju uljima, mastima i rastvaračima

Za zaštitu kože koriste se

• zaštitne rukavice za hemikalije
• rukavice otporne na ulja i masti
• rukavice za rad sa cementom
• rukavice za mehaničku zaštitu
• zaštitna odela
• kecelje otporne na hemikalije
• zaštitne navlake za rukave
• zaštitna obuća otporna na prodor tečnosti

Rukavice se biraju prema materiji sa kojom radnik dolazi u kontakt. Iste rukavice nisu pogodne za cement, rastvarače, ulja i oštre predmete. Pogrešan materijal rukavica brzo propada i propušta opasne supstance.

Saveti za smanjenje rizika

Kožu treba oprati blagim sredstvima posle rada, bez agresivnih rastvarača i industrijskih hemikalija. Rukavice se menjaju kada se oštete, natope ili izgube elastičnost. Kontaminirana odeća se skida odmah nakon rada i pere odvojeno od svakodnevne garderobe.

Bolesti kičme, zglobova i mišića

Rad koji uključuje podizanje tereta, ponavljanje istih pokreta, dugo stajanje ili sedenje, čučanje, klečanje, rad iznad glave ili rad u savijenom položaju opterećuje kičmu, zglobove i mišiće. Tegobe se razvijaju postepeno, a bolovi koji su u početku povremeni prelaze u hronične probleme.

Najviše su pogođeni donji deo leđa, vrat, ramena, kolena, laktovi, šake i zglobovi. Kod radnika koji dugo koriste alat, rade za proizvodnom linijom ili ponavljaju iste pokrete javljaju se upale tetiva, ukočenost, bol i slabija pokretljivost.

Najčešće bolesti i tegobe

Bol u donjem delu leđa javlja se kod poslova koji zahtevaju podizanje, nošenje i guranje tereta. Rizik raste kada se teret podiže naglo, iz savijenog položaja ili bez pomoći odgovarajuće opreme.

Sindrom karpalnog tunela nastaje zbog pritiska na nerv u zglobu šake. Javljaju se trnjenje, bol, slabost prstiju i ispadanje predmeta iz ruke.

Upale tetiva i zglobova javljaju se kod ponavljanja istih pokreta tokom dužeg perioda. Najviše su opterećeni lakat, rame, koleno i šaka.

Koji poslovi nose najveći rizik?

Rizik je veći kod:

• radnika u skladištu
• građevinskih radnika
• montera
• radnika za proizvodnom linijom
• vozača
• radnika koji dugo stoje
• radnika koji često kleče ili čuče
• zaposlenih koji rade sa ručnim alatom

Koja oprema pomaže u smanjenju opterećenja?

Za smanjenje rizika koriste se:

• zaštitne cipele sa stabilnim đonom
• ulošci za rad u dugom stajanju
• štitnici za kolena
• radne rukavice sa boljim hvatom
• pojasevi za podršku pri određenim poslovima, kada ih preporuči stručno lice
• kolica, dizalice i druga pomoćna sredstva za teret
• podloge protiv klizanja i zamora

LZO oprema ne zamenjuje pravilnu organizaciju rada. Teret treba rasporediti, podizati pravilnom tehnikom i koristiti pomoćna sredstva kad god posao uključuje veće opterećenje.

Saveti za smanjenje rizika

Radno mesto treba podesiti tako da telo ne bude stalno u prinudnom položaju. Teret se ne podiže naglo i iz rotacije trupa. Kod ponavljajućih pokreta potrebne su pauze, promena zadataka i pravilna visina radne površine.

Oštećenja vida, šaka i cirkulacije na rizičnim poslovima

Oči, šake i krvni sudovi trpe veliki pritisak na poslovima sa varnicama, prašinom, hemikalijama, vibracijama, hladnoćom i ručnim alatima. Povrede se ponekad dogode odmah, ali oštećenja vida, šaka i cirkulacije razvijaju se i tokom godina.

Radnici koji koriste brusilice, testere, bušilice, pneumatske alate, hemikalije ili rade u hladnim uslovima posebno su izloženi. Bez odgovarajuće zaštite dolazi do povreda oka, iritacija, posekotina, trnjenja prstiju, slabijeg hvata i poremećaja cirkulacije.

Oštećenja vida na radu

Oči su ugrožene pri radu sa prašinom, varnicama, hemikalijama, UV zračenjem pri zavarivanju i sitnim česticama koje nastaju pri brušenju ili sečenju. Posledice uključuju iritaciju, upalu, oštećenje rožnjače, hemijske povrede i slabiji vid.

Kod zavarivanja poseban rizik predstavlja svetlosno zračenje, zbog čega obične naočare nisu dovoljna zaštita.

Oštećenja šaka i cirkulacije

Ručni alati, vibracije i hladnoća dovode do trnjenja prstiju, slabije cirkulacije, bola i smanjenog osećaja u šakama. Kod rada sa alatima koji vibriraju javlja se sindrom vibracije šaka i ruku, koji utiče na nerve, krvne sudove i mišiće.

Posekotine, ubodi, nagnječenja i opekotine dodatno povećavaju rizik, naročito kada se rukavice ne koriste ili nisu prilagođene poslu.

Za zaštitu vida, šaka i cirkulacije koriste se

• zaštitne naočare
• viziri
• maske za zavarivanje
• rukavice za mehaničku zaštitu
• antivibracione rukavice
• termo rukavice za hladne uslove
• rukavice otporne na sečenje
• rukavice za rad sa hemikalijama
• zaštitna radna odeća
• zaštitna obuća sa stabilnim đonom

Oprema se bira prema riziku. Za brušenje su potrebne naočare ili vizir, za zavarivanje maska za zavarivanje, za vibracione alate antivibracione rukavice, a za hemikalije rukavice od materijala koji ne propušta konkretnu supstancu.

Saveti za smanjenje rizika

Zaštitne naočare i viziri treba da se nose tokom celog rada, jer povreda oka nastaje u sekundi. Alat koji vibrira treba držati pravilno, bez nepotrebnog stezanja. Kod hladnih uslova potrebne su termo rukavice i pauze u toplijem prostoru, jer hladnoća dodatno pogoršava cirkulaciju u prstima.

Kako LZO oprema i pravila bezbednosti smanjuju rizik?

LZO oprema smanjuje kontakt radnika sa opasnostima koje se ne mogu potpuno ukloniti iz radnog procesa. Ona štiti disajne organe, sluh, vid, ruke, telo i stopala, ali samo kada je pravilno izabrana, pravilno korišćena i održavana.

Pravila bezbednosti na radu jednako su važna kao sama oprema. Obuka, procena rizika, pravilno označavanje opasnih zona, održavanje mašina i kontrola radnih uslova sprečavaju da se profesionalne bolesti razvijaju tokom godina.

Kako se bira odgovarajuća LZO oprema?

Pravilan izbor zavisi od:

• vrste posla
• vrste opasnosti
• trajanja izloženosti
• radnog prostora
• nivoa buke, prašine ili hemijskih isparenja
• temperature i vlage
• potrebe za kretanjem i komunikacijom
• standarda koji oprema mora da ispuni

Zaštitna oprema dostupna kroz specijalizovane prodavnice kao što je Safety Shop obuhvata različite kategorije LZO opreme, pa se izbor ne svodi na univerzalno rešenje. Rad sa hemikalijama, rad u buci, rad sa alatima, rad na visini i rad u proizvodnji zahtevaju različitu zaštitu.

Najvažnije kategorije LZO opreme

U osnovne kategorije spadaju:

• zaštita disajnih organa
• zaštita sluha
• zaštita očiju i lica
• zaštita ruku
• zaštita tela
• zaštita stopala
• zaštita glave
• zaštita od pada sa visine

Svaka kategorija ima svoju namenu. Maska štiti disanje, antifoni štite sluh, naočare štite oči, rukavice štite ruke, zaštitna obuća smanjuje rizik od povreda stopala, a radna odeća štiti telo od prljanja, varnica, hladnoće, toplote ili hemikalija, u zavisnosti od modela i standarda.

Greške koje povećavaju rizik

Najveći problemi nastaju kada se oprema nosi samo povremeno, kada se koristi pogrešan tip zaštite ili kada se oštećena oprema i dalje upotrebljava. Opasno je i pozajmljivanje tuđe opreme, jer veličina, prijanjanje i stanje opreme utiču na nivo zaštite.

Poseban problem predstavlja navika da se zaštita skida tokom kraćih zadataka. Profesionalne bolesti nastaju upravo kroz ponovljenu izloženost, pa i kraći rad bez zaštite tokom više godina ostavlja posledice.

Saveti za radnike i poslodavce

Radnici treba da koriste LZO opremu svaki put kada posao nosi rizik. Oprema treba da bude čista, ispravna, odgovarajuće veličine i prilagođena zadatku. Svaku nelagodnost, oštećenje opreme ili zdravstvenu tegobu treba prijaviti na vreme.

Poslodavac treba da obezbedi procenu rizika, obuku, odgovarajuću opremu i kontrolu korišćenja. Bez toga zaštita ostaje samo formalna obaveza, a rizik od profesionalnih bolesti nastavlja da raste tokom godina.

Zaključak

Profesionalne bolesti se razvijaju postepeno, kroz dug rad u uslovima koji opterećuju disajne organe, sluh, kožu, kičmu, zglobove, vid, šake i cirkulaciju. Prvi simptomi deluju blago, ali se vremenom pretvaraju u ozbiljna zdravstvena ograničenja, naročito kada se rizici ponavljaju svakog radnog dana.

Najveći problem nastaje kada se pravila bezbednosti na radu ne poštuju i kada se LZO oprema ne koristi na pravilan način. Maska, rukavice, antifoni, zaštitne naočare, viziri, radna odeća i zaštitna obuća imaju jasnu ulogu u sprečavanju dugoročnih oštećenja