Dovoljno je da se u kancelariji pojavi jedna prehlađena osoba i već nekoliko dana kasnije pola kolektiva kašlje. Ipak, pojedini zaposleni ostaju zdravi, dok drugi ponovo završavaju sa temperaturom. Zašto organizam različito reaguje na iste viruse?
Za imunitet kod odraslih najvažniji su pravilna ishrana, kvalitetan san, redovna fizička aktivnost i očuvanje opšteg zdravlja. Otpornost zavisi i od godina, prethodnih infekcija, hroničnih bolesti i načina na koji imunološki sistem prepoznaje uzročnike.
Dobre svakodnevne navike podržavaju normalan rad imunološkog sistema, ali ne postoji univerzalna metoda koja garantuje zaštitu od infekcija. Korisno je zato znati šta zaista utiče na otpornost organizma, kada suplementi imaju smisla i koji simptomi zahtevaju pažnju lekara.
Dakle, šta je dobro za imunitet kod odraslih?
Najbolju podršku imunitetu pružaju navike koje organizmu obezbeđuju dovoljno hranljivih materija, vremena za oporavak i redovne fizičke aktivnosti.
Imunološki sistem neprestano radi, čak i kada se osećate potpuno zdravo. Njegove ćelije prepoznaju potencijalno štetne mikroorganizme, pokreću odbrambene reakcije i učestvuju u stvaranju zaštite nakon kontakta sa određenim uzročnicima bolesti.
Za normalno funkcionisanje potrebni su mu odgovarajući uslovi. Zato ishrana sa dovoljno proteina, vitamina i minerala, uz kvalitetan san, predstavlja dobru osnovu.
Pojedini odrasli koriste i dodatke ishrani. Među njima je Ecomer, preparat koji sadrži alkilglicerole iz ulja jetre ajkule.
Alkilgliceroli se istražuju zbog mogućeg uticaja na imunološke procese, ali naučni pregled iz 2026. godine ocenjuje postojeće dokaze kao preliminarne. Njihova sposobnost da spreče infekcije kod zdravih odraslih još nije pouzdano potvrđena.
Pri izboru bilo kog suplementa važno je uzeti u obzir zdravstveno stanje, terapiju koju koristite i stvarne potrebe organizma.
Od čega zavisi otpornost organizma?
Imunitet je rezultat delovanja brojnih bioloških mehanizama. Njegova efikasnost zavisi od urođene i stečene imunološke zaštite.
Urođeni imunitet predstavlja prvu liniju odbrane. Koža, sluzokoža i određene vrste belih krvnih zrnaca sprečavaju prodor mikroorganizama ili brzo reaguju kada oni dospeju u telo.
Stečeni imunitet razvija specifičniju zaštitu. Nakon kontakta sa određenim uzročnicima, organizam može da stvori imunološku memoriju koja mu pomaže pri narednom susretu.
Na otpornost utiču i faktori koje svakodnevno primećujemo:
- Godine: Starenjem dolazi do promena u imunološkom odgovoru, zbog čega starije osobe imaju povećan rizik od pojedinih infekcija i komplikacija.
- Hronične bolesti: Dijabetes, bolesti bubrega i druga zdravstvena stanja mogu uticati na odbrambene sposobnosti organizma.
- Lekovi: Kortikosteroidi u određenim dozama, imunosupresivi i pojedine terapije smanjuju aktivnost imunološkog sistema.
- Prethodna izloženost: Ranije infekcije i vakcinacija utiču na postojeću imunološku zaštitu.
Zbog navedenih razlika dve osobe mogu biti izložene istom virusu, a razviti simptome različitog intenziteta.
Ishrana za imunitet: koje namirnice treba jesti?
Raznovrsna ishrana omogućava organizmu da dobije materije potrebne za stvaranje imunoloških ćelija i održavanje zaštitnih barijera.
Najvažniju ulogu imaju odgovarajući unos proteina, vitamina i minerala.
| Hranljiva materija | Dobri izvori u ishrani | Uloga u imunološkom sistemu |
| Vitamin C | Paprika, kivi, citrusi, brokoli | Podržava funkciju imunoloških ćelija |
| Vitamin D | Masna riba, žumance, obogaćene namirnice | Učestvuje u regulaciji imunološkog odgovora |
| Cink | Meso, semenke bundeve, pasulj | Važan za razvoj i funkcionisanje imunoloških ćelija |
| Vitamin A | Šargarepa, spanać, jaja | Doprinosi očuvanju kože i sluzokože |
| Proteini | Riba, jaja, meso, mlečni proizvodi, mahunarke | Obezbeđuju aminokiseline potrebne za stvaranje antitela |
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, osobe starije od deset godina treba da unose najmanje 400 grama voća i povrća dnevno.
Za odrasle to može značiti porciju povrća uz ručak, salatu uz večeru i dve voćke tokom dana.
Da li postoje namirnice koje posebno jačaju imunitet?
Pitajte bilo koju stariju osobu šta je dobro za imunitet kod odraslih, i vrlo verovatno ćete dobiti odgovore poput: beli luk, đumbir, med i limun koji se tradicionalno koriste tokom sezone prehlada. Sadrže različita biološki aktivna jedinjenja, ali dokazi da njihove uobičajene količine u ishrani pouzdano sprečavaju respiratorne infekcije ostaju ograničeni.
Fermentisane namirnice poput jogurta i kefira takođe zaslužuju mesto u ishrani. Pojedini proizvodi sadrže žive mikroorganizme, a efekti probiotika zavise od konkretnog soja i količine.
Za prosečnu odraslu osobu raznovrsnost ishrane donosi veću praktičnu korist od oslanjanja na jednu namirnicu.
Koliko sna je potrebno za normalan rad imuniteta?
Odraslima se uglavnom preporučuje između sedam i devet sati sna tokom noći.
Američki Nacionalni institut za srce, pluća i krv navodi da nedovoljno spavanje može biti povezano sa brojnim zdravstvenim problemima.
Tokom sna odvijaju se procesi važni za regulaciju imunološkog odgovora. Dugotrajan nedostatak sna može poremetiti njihovo normalno funkcionisanje.
Zamislite osobu koja pet dana nedeljno spava po pet sati, a tokom vikenda pokušava da nadoknadi propušteno. Takav raspored može narušiti prirodni ritam spavanja i otežati svakodnevni oporavak.
Za kvalitetniji san korisno je održavati približno isto vreme odlaska u krevet, smanjiti večernji unos kofeina i obezbediti mirnu, zamračenu spavaću sobu.
Važan je i kontinuitet spavanja. Česta buđenja, glasno hrkanje i izražena dnevna pospanost mogu ukazivati na poremećaje koje treba proveriti sa lekarom.
Kako fizička aktivnost utiče na otpornost organizma?
Redovno kretanje podržava normalno funkcionisanje imunološkog sistema, poboljšava san i pomaže u održavanju zdravlja srca i krvnih sudova.
Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije, odraslima se preporučuje:
- 150 do 300 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno.
- Najmanje dva treninga snage tokom nedelje.
- Smanjenje vremena provedenog u dugotrajnom sedenju.
Za ispunjavanje osnovne preporuke dovoljna je brza šetnja od 30 minuta tokom pet dana.
Ako veći deo radnog vremena provodite za računarom, kraće šetnje tokom pauza mogu predstavljati dobar početak.
Intenzitet vežbanja treba uskladiti sa kondicijom. Izrazito naporni treninzi bez odgovarajućeg oporavka mogu povećati umor i otežati održavanje redovne aktivnosti.
Da li stres može da oslabi imunitet?
Dugotrajan psihološki stres može uticati na regulaciju imunološkog odgovora.
Tokom stresnih situacija organizam oslobađa hormone poput kortizola i adrenalina. Njihovo delovanje predstavlja deo normalne reakcije na opterećenje.
Kada stres traje nedeljama ili mesecima, promene u hormonskoj aktivnosti mogu uticati na funkciju imunoloških ćelija i inflamatorne procese.
Poseban problem predstavlja način života koji često prati hronični stres. Preskakanje obroka, loš san, pušenje i povećana konzumacija alkohola dodatno opterećuju organizam.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti među navikama koje podržavaju imunitet navodi i izbegavanje pušenja i prekomernog unosa alkohola.
Redovne šetnje, fizička aktivnost, dovoljno odmora i vreme provedeno sa bliskim ljudima mogu pomoći u kontroli stresa.
Ako napetost ozbiljno utiče na spavanje ili svakodnevno funkcionisanje, razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje predstavlja koristan korak.
Kada vitamini i suplementi imaju smisla?
Dodaci ishrani mogu biti korisni kada postoji potvrđen nedostatak određenih hranljivih materija ili povećana potreba za njima.
Vitamin D je primer nutrijenta čiji se status može proveriti laboratorijskom analizom kada za to postoje medicinske indikacije. Osobe sa nedostatkom mogu imati korist od odgovarajuće suplementacije.
Sličan princip važi za vitamin B12, gvožđe i cink.
Prema američkom Nacionalnom institutu za zdravlje, povećanje unosa vitamina i minerala kod osoba koje nemaju nedostatak uglavnom ne sprečava infekcije niti značajno ubrzava oporavak.
Važno je izbegavati dugotrajno uzimanje visokih doza na svoju ruku. Previše vitamina D može izazvati hiperkalcemiju, dok prekomeran unos cinka može dovesti do nedostatka bakra.
Ako koristite redovnu terapiju ili imate hroničnu bolest, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom pre uvođenja suplementa.
Zaštita od infekcija uključuje i vakcinaciju
Otpornost organizma zavisi i od specifične imunološke zaštite protiv određenih bolesti.
Vakcinacija omogućava imunološkom sistemu da razvije odgovor na pojedine uzročnike i smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija.
Prema Institutu za javno zdravlje Srbije „Batut”, vakcinacija protiv sezonskog gripa 2026/2027. sprovodi se u nadležnim domovima zdravlja.
Posebno je značajna za starije osobe, trudnice i ljude sa određenim hroničnim bolestima.
Odgovarajuća imunizacija, pranje ruku i provetravanje zatvorenih prostorija doprinose smanjenju rizika od infekcija, naročito tokom perioda pojačanog širenja respiratornih virusa.
Kada česte prehlade mogu ukazivati na problem sa imunitetom?
Povremene respiratorne infekcije predstavljaju uobičajenu pojavu kod odraslih, naročito tokom jeseni i zime.
Učestalost zavisi od kontakata sa drugim ljudima, izloženosti virusima i postojeće imunološke zaštite.
Ipak, ponavljane ozbiljne infekcije zahtevaju medicinsku procenu.
Razgovarajte sa lekarom ako imate:
- Više ozbiljnih infekcija tokom godine.
- Ponavljane upale pluća ili teške bakterijske infekcije.
- Infekcije koje neuobičajeno dugo traju ili teško reaguju na lečenje.
- Dugotrajnu temperaturu, noćno znojenje ili neobjašnjiv gubitak telesne mase.
Lekar može proceniti potrebu za krvnom slikom i dodatnim analizama.
Čest umor sam po sebi ne potvrđuje oslabljen imunitet. Anemija, poremećaji štitaste žlezde, nedostatak sna i brojna druga stanja mogu izazvati slične tegobe.
Najčešća pitanja
Za kraj…
Dobra otpornost organizma razvija se kroz dugoročno očuvanje zdravlja.
Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i kvalitetan san pružaju imunološkom sistemu uslove potrebne za normalno funkcionisanje. Pravovremena vakcinacija obezbeđuje dodatnu zaštitu od određenih zaraznih bolesti.
Suplementi imaju svoje mesto kada postoje jasne potrebe i opravdani razlozi za njihovu upotrebu.
Najkorisnije promene obično počinju malim koracima. Redovniji obroci, pola sata šetnje i raniji odlazak na spavanje predstavljaju ostvarive navike koje mogu dugoročno koristiti Vašem zdravlju.
